Pismeni sastav iz srpskog: Niko me nije razumeo

Poštovani ljubitelji najboljih sastava iz srpskog jezika dobro došli na sajt sastav.net. Danas vam donosimo sastav koji je ne za peticu nego je za desetku. Sastav je na temu Niko me nije razumeo. Naravno osim u školama u Srbiji ovaj sastav se radi i u BiH, i CG, i u Hrvatskoj. Oglavnom je ova tema za pismene zadatke u prvom i drugom razredu srednjih škola, ali neretko se daje i učenicima u osmom razredu, ili devetim razredima (Bih, CG)

O tome kako je tinejdžeri imaju problema da budu shvaćeni je uvije se radilo mnogo pismenih sastava. Prokomentarišite kako vam se sviđa sastav Niko me nije razumeo. Naravno i napišite ako vam treba neka druga tema da je obradimo.

Niko me nije razumeo

Tada me niko nije razumeo. To je bio osećaj koji me je prožimao svaki dan mojih tinejdžerskih godina. Bio sam kao i svaki drugi tinejdžer, živeo sam standardnim životom. Išao sam u školu, družio se sa prijateljima i pokušavao da se snađem u ludilu odrastanja i kasnog puberteta.

Jednog dana sam izašao napolje da se družim sa prijateljima. Planirali smo da odemo u park i da se samo dobro provedemo. Ali kada sam našao svoje prijatelje, desilo se nešto čudno. Kada sam pokušao da razgovaram sa njima, mogao sam da govorim samo na čudnom vanzemaljskom jeziku koji nikada ranije nisam čuo.

Moji prijatelji su bili prvo toliko oduševljeni mojom šalom da su se valjali po zemlji, ali kako je vrijeme prolazilo i kako sam se sve više trudio da im objasnima da ne mogu ništa da pričam na srpskom počinjali su se čuditi zvukovima koji su dopirali sa mojih usana. Vidio sam da im se svima izraz na facama promenio i da umesto osmeha na licima im je zabrinutost.

Borio sam se da razumem šta mi se dešava. Bio sam uplašen i zbunjen, i nisam znao šta da radim. Osećao sam se kao da gubim razum. I moji prijatelji su bili uplašeni i nisu znali kako da mi pomognu. Osećao sam se potpuno izolovano i usamljeno jer me tog trenutka zaista niko nije razumeo.

Kako su dani prolazili, moje borbe su se nastavile. Nisam mogao ni sa kim da komuniciram, a osećao sam se kao zatvorenik u sopstvenom telu. Nisam bio u stanju da se izrazim ili čak da uputim jednostavne reči. Bio sam potpuno odsečen od sveta oko sebe. Tada sam shvatio koliko sam bio u krivu kada sam mislio da me niko nije razumeo. Sada me zaista niko ne razume, i to bez ikakvog tinejdžerskog preterivanja.

Ali onda se dogodilo nešto neverovatno. Majka me je zvala da idem u školu, i taman kad sam počeo da mrmljam na mom čudnom vanzemaljskom jeziku pusti me majko još malo da spavam, iako promrmljane, jasno sam čuo da su riječi bile na srpskom, a ne na vanzemaljskom.

Probudio sam se iz ove noćne more i shvatio da je sve to bio samo san. Laknulo mi je kada sam otkrio da ponovo mogu normalno da govorim i da me sada svi razumeju. Shvatio sam da mi je data druga šansa da ne budem razmaženi tinejdžer koji stalno kuka kako ga niko ne razumije i bio sam odlučan da se maksimalno promjenim.

Počeo sam da se otvaram i delim svoje misli i osećanja sa drugima, i otkrio sam da nisam sam. Imao sam prijatelje koji su me razumeli i koji su bili tu da me podrže. Tu su bila i moja porodica koja me je jasno razumjela, sve moje bubice i nedoumice.

Na kraju sam saznao da niko nikoga ne razume u potpunosti. Svi imamo svoja iskustva i perspektive, i svi se borimo na različite načine. Ali uz strpljenje, razumevanje i podršku drugih možemo prevazići svaku prepreku i pronaći razmjevanje od ljudi koji nas vole.