Na putu od kuće do škole sastav za 7. razred

Na putu od kuće do škole – sastav na hrvatskom 1

Na putu od kuće do škole imam sreću da prođem kroz prelijep i raznolik krajolik. Dok napuštam svoj kvart i hodam ulicom, dočekuje me prizor visokog drveća koje se niže uz trotoar, čije grane sežu do neba poput raširenih ruku. Lišće nježno šušti na povjetarcu, stvarajući umirujući zvučni zapis mog putovanja.

Dok nastavljam hodati, prolazim pored nekoliko malih, šarmantnih kućica s njegovanim travnjacima i šarenim cvjetnjacima.

Sve su kuće različitih oblika i veličina, svaka sa svojim jedinstvenim karakterom i stilom. Neki imaju uredno ofarbane ograde, dok drugi imaju neobične kapije. Svi oni doprinose neobičnoj i mirnoj atmosferi kvarta.

Kako napuštam stambeni dio i skrećem na glavnu cestu, krajolik počinje da se mijenja. Kuće ustupaju mjesto nizovima malih preduzeća, kao što su pekara, kafić i prodavnica. Zgrade vrve od aktivnosti, dok ljudi dolaze i odlaze, obavljaju poslove ili jedu na brzinu.

Nastavljajući niz put, zadivljuje me ljepota prirodnog okruženja. Drveće raste više i obilnije, a lišće im postaje zlatno i crveno u jesen, ili puca u bujicu boja u proljeće. Uz cestu nižu se divlje cvijeće, a latice im se njišu na povjetarcu. Sa obe strane puta prostiru se polja dokle pogled seže, prošarana seoskim kućama i štalama.

Dok se približavam školi, dočeka me prizor kampusa, sa njegovim prostranim travnjacima, veličanstvenim zgradama i atletskim terenima. Škola je središte aktivnosti, sa učenicima koji žure na nastavu, razgovaraju u grupama ili se bave sportom. Uvek je užurbano i živo, puno energije i uzbuđenja.

Putovanje od moje kuće do škole je svakodnevna avantura koja me vodi kroz prekrasan i raznolik krajolik. Od šarmantnih stambenih četvrti do užurbanih komercijalnih četvrti, i od bujnog prirodnog okruženja do užurbanih akademskih institucija, uvijek postoji nešto novo i zanimljivo za vidjeti i cijeniti na putu.

Na putu od kuće do škole – hrvatski jezik verzija 2

Kad krenem u školu, stavim svoju omiljenu rock listu na telefonu i pritisnem shuffle. Prva pjesma koja dolazi je „Thunderstruck“ od AC/DC. Vozeći ritam i gitarski rifovi dižu mi krv i osjećam se spremnom prihvatiti dan.

Sljedeća je „Sweet Child O’ Mine“ Guns N’ Rosesa. To je jedna od mojih stvari omiljenih svih vremena i počinjem pjevušiti dok hodam. Pjesma traje neko vrijeme, a kad završi, s iznenađenjem ustanovim da sam već na pola puta do škole. Kud prije mislim si.

Baš kad sam ušla u zonu, začuje se neka glupa pop pjesma. Pogledam piše Dua Lipa. Ne sjećam se ni da sam je stavila na svoju playlistu, ali znam da ju ne želim slušati.

Preskočim pjesmu i sljedeća koja se pojavi je „Don’t Stop Believin'“ od Journeyja. Ovo je jedna od najdražih pjesama moje mame i uvijek me podsjeti na pjevanje s njom u autu kad sam bila mala.

Sljedećih nekoliko pjesama na mojoj listi za reprodukciju su „Back in Black“ od AC/DC, „Livewire“ od Motley Cruea i „Welcome Home“ od Metallice. Ove me pjesme drže energijom i usredotočenim, i prije nego što se osvijestim, skoro sam u školi.

Dok se približavam ulazu, počinje svirati zadnja pjesma na mojoj playlisti. To je „Paranoid“ od Black Sabbatha, i ne mogu, a da se ne nasmijem. Ova me pjesma uvijek oraspoloži i savršena je za započeti dan.

Iako je Dua Lipa umalo mi pokvarila dan, još uvijek osjećam da mi je moja lista pjesama pomogla da preživim hod. Sada je vrijeme da se suočim s danom i svim izazovima koji me čekaju.

Takođe skužim da nisam primjetila ništa uz put.

На путу од куће до школе – састав на српском

Док се аутобус полако удаљава од моје куће, ја се по обичају завалим на седало и гледам кроз прозор. Има толико тога да се види на путу до школе, а ја волим да гледам како свет пролази.

Прво што приметим су куће. У двориштима су велике куће и мале куће, куће са зеленим травњацима и куће са великим дрвећем. Неке куће су офарбане светлим бојама, док су друге пригушеније. Волим да замишљам како би било живети у сваком од њих док пролазимо.

Када изађемо из приградског дела, почињемо да пролазимо поред продавница и предузећа. На углу је пицерија, и видим људе унутра како ручају. Мало ниже, налази се продавница са великим натписом на којем пише „отворено 24 сата“. Питам се ко тамо иде усред ноћи!

Пролазимо поред кладионице. Увек исти ликови унутра. Не желим такав живот за себе кад будем старији.

Настављајући даље, примичемо се великом парку са игралиштем и бејзбол тереном. Понекад видим децу како се играју на љуљашкама или шутирају лопту. Изгледа тако забавно!

Док пролазимо поред парка, гледам кроз прозор и видим истог старца како седи на истој клупи на којој увек седи. Он чита своје новине, а ја се питам какве вести чита. Увек га видим овде, без обзира у које доба дана и какво је време. Али када пада киша, он никад није ту.

Настављамо даље, аутобус стаје на станици да покупи путнике. Кроз прозор видим млади пар како хода тротоаром. Изгледају као да су у раним двадесетим и обоје живо причају. Одједном стану и видим да се свађају. Не чујем шта причају, али изгледа да им је тешко да се одлуче за нешто. Можда покушавају да схвате да ли треба да се иселе из родитељске куће или не. Надам се да ће ускоро схватити ствари.

Како се приближавамо школи, почињем да се осећам мало нервозно. Питам се шта ми дан спрема и да ли ћу све моћи да поднесем. Али знам да ћу бити добро. Толико сам ствари видео на путу до школе, и знам да увек има занимљивих ствари за видети и научити.

У близини школе почињем да видим све више деце како ходају по тротоару. Неки носе ранчеве као ја, док други возе бицикле или скутере. Махнем неколицини својих пријатеља док пролазимо, а они ми одмахују.

Коначно, заустављамо се код школе. Видим велику зграду од цигала са великим вратима и заставом која се вијори на врху. Осећам се узбуђено и помало нервозно док излазим из аутобуса и прилазим улазним вратима, пишемо писмени данас… А

Ипак знам да сам спреман за све што ми дан спрема, захваљујући свим стварима које сам видео на путу до школе.