Moja bajka – Primjer 4 sastava na temu

Moja prva bajka 🇧🇦

Nekada davno postojalo je siromašno, ali sretno selo koje je bilo okruženo gustom šumom. U centru sela stajao je veličanstven zamak, ali je bio napušten i mještani se nikada nisu usuđivali doći blizu njega.

Jednog dana, mlada djevojka po imenu Asja čula je čudnu buku koja je dolazila iz zamka. Pošto je bila hrabra i radoznala, odlučila je da istraži zamak i vidi šta stvara buku. Dok se približavala, srela ju je ljubazna vila koju je zla vještica ograničila na kretanje samo u blizini zamka.

Vila je rekla Asji da je vještica bacila čini na dvorac, zbog čega su sve biljke i životinje u šumi uvele i umrle. Vila joj je takođe objasnila da je jedini način da se razbije čarolija da se pronađe vještičin čarobni štapić i vrati ga u zamak.

Asja je pristala da pomogne i krenula na putovanje kroz šumu. Na putu je naišla na mnoge izazove, ali je odlučno i hrabro konačno pronašla čarobni štapić.

Asja se vratila u zamak i upotrijebila štapić da razbije čini. Zamku i šumi vraćena je nekadašnja ljepota, a vila je konačno mogla odletjeti i širiti radost i sreću svim stvorenjima u zemlji.

Asja se vratila u selo kao heroj i svi su je slavili. Naučila je da ponekad najveće avanture i najveće nagrade dolaze onda kada pomažemo drugima i trudimo se da svijet postane bolje mjesto.

Primjer pisanja kratke bajke 🇧🇦

Nekada davno postojalo je malo selo ugnježdeno u brdima Bosne. Mještani su bili ponosni na svoje naslijeđe i priče koje su prenosili njihovi preci. Jedna od najomiljenijih priča bila je o čarobnoj ptici koja je živjela u srcu šume.

Za čarobnu pticu se govorilo da ima moć da ispuni svaku želju svakome ko je čista srca i ko je uhvati. Mještani su generacijama tražili pticu, ali je niko nikada nije vidio.

Jednog dana, mlada djevojka po imenu Amira koja je živjela u selu čula je priču o čarobnoj ptici i odlučila je krenuti u potragu da je pronađe. Otputovala je duboko u šumu i, nakon mnogo dana potrage, konačno je ugledala čarobnu pticu.

Ptica je bila još ljepša nego što je zamišljala, sa perjem blistavim kao sunce i glasom koji je pjevao kao hor anđela. Amira je otvorenog srca prišla ptici i upitala da li će joj ispuniti želju.

Čarobna ptica je poslušala Amirinu želju i na njeno iznenađenje, ispunila ju je. Amira je zaželjela da može ispunjavati drugim ljudima želje. Amira se vratila u selo i ispričala mještanima svoju avanturu i  opisala čarobnu pticu. Oni su bili presretni.

Godine su prolazile i seljani su napredovali, zahvaljujući Amirinoj nesebičnosti.

Moja bajka – Primjer 3 🇭🇷

Jednom davno, živio je dječak po imenu Toni koji je živio u malom selu. Toni je bio siromašan i živio je s majkom u maloj kućici na rubu šume. Bio je vrijedan radnik, dane je provodio čuvajući životinje i radeći u polju, ali uvijek je sanjao o boljem životu.

Jednog dana, Toni je šetao kroz šumu i naletio na čudnog, starog čovjeka. Čovjek je zamolio Jacka za pomoć, objasnivši mu da mu treba netko da se popne na vrh stabljike graha koja seže sve do neba i donese zlatna jaja. Zauzvrat je čovjek obećao dati Jacku šaku čarobnog graha.

Toni je pristao pomoći i popeo se uz stabljiku graha sve do vrha. Tamo je pronašao divov dvorac i unutra diva koji je spavao. Jack se tiho ušuljao u divovu sobu s blagom i uzeo neka od zlatnih jaja. Dok se spremao ponovno sići niz stabljiku graha, div se probudio i pojurio za njim.

Toni je otrčao natrag do starca i dao mu zlatna jaja. Starac je održao svoju riječ i dao je Jacku šaku čarobnog graha. Toni je grah odnio natrag svojoj majci, koja je bila presretna i posadila ga u vrt.

Sljedećeg jutra, Toni se probudio i otkrio da je grah izrastao u golemu grahovu stabljiku koja je sezala sve do neba. Toni se popeo na stabljiku graha i na vrhu pronašao čarobno kraljevstvo ispunjeno bogatstvom koje je nadmašivalo njegove najluđe snove. Živio je u kraljevstvu mnogo godina, uživajući u životu bogatstvu i sreći.

I tako je Toni naučio da su ponekad stvari koje su nam potrebne da bismo ostvarili svoje snove ispred nas, ako samo imamo hrabrosti posegnuti i uzeti ih.

Моја бајка – Примјер 4 🇷🇸

Некада давно, у једном далеком, далеком краљевству, живела је лепа и љубазна принцеза по имену Изабела. Изабелу су волели сви који су је познавали, јер је имала срце пуно љубави и саосећања за друге.

Једног дана, зли чаробњак је зачарао краљевство, изазвавши страшну сушу која је трајала годинама. Усеви су увели и умирали, а људи су патили од глади и жеђи.

Изабела је била одлучна да пронађе начин да разбије чаролију и врати краљевству некадашњу лепоту. Кренула је на пут да пронађе чаробницу која је бацила чини и затражила је помоћ.

После много дана путовања, Изабела је коначно стигла до дворца чаробњака. Чаробница је била задовољна што је видела принцезу и послушала је њен захтев. Објаснила је да се чаролија може разбити само ако Изабела изврши три задатка.

Први задатак је био да се пронађе магични цвет који је цветао само једном годишње, на дну дубоког и подмуклог језера. Други задатак је био да се пронађе редак и драги камен који је вековима изгубљен. А трећи задатак је био да се врати перо легендарне птице која је живела у далекој земљи.

Изабела није била уплашена задацима и кренула је да их изврши одлучно и храбро. Узела је цвет из језера, пронашла камен у скривеној пећини и вратила се са пером легендарне птице.

Са обављеним задацима, чаробница је разбила чини и краљевству је враћена бивша лепота. Усјеви су процвјетали, киша је пала, а народ је поново био испуњен радошћу и срећом.

И тако се Изабела вратила у своје краљевство као херој, коју су сви волели и дивили јој се. Она је владала мудрошћу и добротом, а краљевство је напредовало и постало земља мира и среће.

Ђорђе и Давид, Бор