Loš dan – tri varijante sastava
NAPOMENA: Sastavi nisu namijenjeni prepisivanju. Ovi tekstovi su primjeri i služe učenju i shvatanju kako sastav ili pismeni rad trebaju biti napisani. Nismo odgovorni za štetu nastalu prepisivanjem!
Svi imamo loše dane, ali ovi što su nam poslali svoje sastave za loše dane su baš loši dana. Ne računajući smrti, povrede i slične stvari ovim ljudima su se desile prave lančane katastrofe od jutra do mraka.
Loš dan – sastav na hrvatskom
Danas je bio užasan dan. Sve je počelo kada sam se probudio i shvatio da nema više čistih čarapa. Zaboravio sam ih staviti u sušilicu večer prije (mater rekla stavi veš da se suši), pa sam se morao zadovoljiti stopalicama koje mi nisu baš dobro pristajale za ovo doba godine. Tog trenutka sam znao da će biti loš dan.
Da stvar bude gora, ocu je crkao akumulator u autu, pa sam morao pješačiti u školu. Naravno, zbog toga sam zakasnio na prvi sat. Neopravdan sat je garantovan jer imamo školski prijevoz. Na pauzi sam čuo kako je Ivana rekla da ne želi imati ništa sa mnom, a nemam pojma čime sam zaslužio takav tretman.
Dan mi nije bio bolji ni na satu matematike, gdje je profesor najavio iznenadni test. Nisam mogao učiti za to i biti ću sretan čak i ako dobijem trojku.
Ali ne lezi sotono… Stvari su krenule iz lošeg u gore kad sam došao kući i saznao da su lokalni radnici buldožerom presjekli internetski kabel, a ja da ću zbog toga propustiti League of Legends partiju koju sam prije dva mjeseca dogovorio s prijateljima.
Da stvar bude još gora, mislio sam učiniti nešto lijepo za svoje roditelje budući da će kasno doći, pa sam odlučio skuhati večeru. Uspjeo sam uništiti makarone zagorjevši ih, što je samo dodatno doprinijelo mojoj frustraciji i razočaranju.
I to još nije kraj. Otac je došao kući pomalo pijan, što je samo pogoršalo situaciju. Čuvši kakav mi je dan rekao je da sam niškoristi.
Iskreno mogu reći da je ovo bio najgori dan ikada. Nadam se da će sutra biti bolje, ali ne zadržavam dah.
Poslao: Mislav, Bjelovar
Loš dan – sastav na srpskom za osnovne
I dalje ne mogu da verujem šta se desilo prije koji dan.
Otišao sam biciklom u tržni centar da pokupim neke stvari, a kada sam izašao vani bicikla nema. Vidio sam samo rasečenu sajlu kraj stalka za bicikle. Neko je uspeo da ga ukrade za 15 minuta koliko sam bio unutra.
Još gora stvar je da sam kupio bicikl pre četiri dana. Znači ukrali su mi nov bicikl. To je novi model, pa nije kao da ima mnogo drugih sličnih njemu.
Odmah sam prijavio krađu obezbeđenju tržnog centra, tražio da pogledaju kamere, međutim odbili su to bez prijave policiji… Zatim sam otišao do policije napravio prijavu, barem su tamo bili strpljivi. Onda nazad u tržni centar i na kamerama se ne vidi ništa osim momka u crnom duksu kako rešava bicikl za 10 sekundi. Nema lica, ništa korisno.
I tu ne završava moja golgota. Iako sam znao da će padati kiša nisam očekivao da ću je dočekati. Dok sam završio sa policijom i sa svime nebo se zamračilo.
Dok sam pešačio kući, na potezu gde nemam gde da se sklonim, nebo se otvorilo. Kući sam došao mokar kao miš. Roditeljima sam naravno ja bio kriv za krađu.
Nadam se samo da će onaj ko ga je ukrao biti uhvaćen i suočiti se sa posledicama svojih postupaka.
Ne mogu a da se ne osećam ljutito i napaćeno. Naporno sam štedio za taj bicikl, a sada mi ga je neko uzeo. Ne razumem kako neko može biti toliko bezdušan da krade od druge osobe.
Nije samo gubitak bicikla ono što me uznemirava, već i neprijatnost koja dolazi kada ga nemam. Koristio sam ga da stignem do škole i da se krećem po gradu, a sada moram da nađem drugo prevozno sredstvo. Trenutno nemam novca da kupim novi bicikl, pa se osećam zaglavljeno i bespomoćno.
Znam da materijalna dobra nisu sve, ali ipak boli kad ti se tako nešto oduzme. Samo se nadam da će karma sustići onoga ko mi je ovo uradio.
Poslao: Bogdan, Loznica
Loš dan – bosanski jezik sastava za srednju školu
Dan je počeo prilično obećavajuće. Ljetni raspust provodila sam u Makarskoj. Već prvi dan sam upoznala zanimljivog i veselog Poljaka koji me pozvao sledeće večer na spoj.
Međutim, stvari su brzo krenule na gore. Tog dana ujutro oko 11, sam napravila samo malu drijemku na plaži dok sam se sunčala. Probudila sam se nakon pola sata crvena kao rak… Kao da mi se koža pretvorila u jastoga.
Ne mogu da obučem ni svoju uobičajenu odjeću jer me previše boli. I da stvar bude gora, samo su oči oko cvika bile bijele.
Problemi ipak tek počinju. U panici požurila sam do apartmana. Kad sam došla vidim nema mi telefona. Trk nazad na plažu nema ga ni dole.
Onda sam se rasplakala i lice mi je ubrzo toliko nateklo da nisam mogla takva ići na spoj.
Stres od svega je uzrokovao da mi se na vrhu nosa stvori bubuljica, koja je bila samo trešnja na vrhu ovog užasnog dana.
Ipak sljedeći dan je bio nevjerovatan. Neko je pronašao moj telefon i nazvao moju majku, pa su mi vratili telefon. Tip s kojim sam trebala ići na spoj je prihvatio izvinjenje.
Na spoju je ispalo da je i on izgorio prvi dan. Smijali smo se našim opekotinama i cijelo veče je bilo romantično, međutim više o tome kad budemo imali temu za sastav dobar dan :).
Poslala: Aida, Kiseljak
Sadržaj ovog članka je vlasništvo sajta www.sastav.net. Tekst ne smijete prepisivati, niti preporučujemo da ga koristite u obliku kakav jeste. Tekstovi su namijenjeni učenju. Tekstovi potpisani od strane autora su izdani pod Creative Commons 2.5 licencom. Zabranjeno preuzimanje fotografija bez dozvole.