Let avionom – sastav sadrži pripovjedne tehnike: dijalog, pripovijedanje i opisivanje

Sastav na temu Let avionom. Sastav mora sadržavati pripovjedne tehnike: dijalog, pripovijedanje i opisivanje, mora biti uvršten i upravni govor. Ukoliko vam treba ovaj sastav onda ste baš đe trebate biti. Nećete dati sami sastavljati sastav kad eo nas tu i besplatno pišemo za sve vas kojima je teško. Dakle kao što rekosmo, besplatno sastav na temu Let avionom koji sadrži sve pobrojane propovjedne tehnike.

Pismeni sastav: Let Avionom

Let avionom je fascinantno iskustvo koje je u potpunosti promenilo način na koji putujemo. Još uvek se sećam kada sam prvi put leteo avionom. Bio sam nervozan i uzbuđen u isto vreme, i jedva sam čekao da vidim kako će to biti.

Kada sam ušao u avion, bio sam zapanjen njegovom veličinom. Kabina je bila ogromna, sa redovima i redovima sedišta koji su se pružali ispred mene. Pronašao sam svoje sedište i smestio se, zakopčajući pojas i podešavajući sto za poslužavnik.

Stjuardese su došle da provere da li su svi sedeli i zakopčani, a onda je avion počeo da klizi niz pistu. Osećao sam kako motori brundaju, a onda smo krenuli, vinuvši se u nebo.

„Vau“, rekao sam osobi koja je sedela pored mene. „Ovo je neverovatno!“

„Znam, jel ‘da?“ odgovorio je. „Kao da letimo na džinovskoj ptici.“

Dok smo leteli sve više i više, divio sam se pogledu kroz prozor. Tlo ispod nas je izgledalo kao jorgan, sa poljima, šumama i gradovima koji su se mešali. Oblaci su bili toliko blizu da sam osetio da mogu da pružim ruku i dodirnem ih.

Ali najstrašniji i najuzbudljiviji deo je bio kada smo zadesili turbulencije. Avion je počeo da se trese i poskakuje, a ja sam osećao kako mi stomak želi izaći na usta. Bilo je pomalo zastrašujuće, ali i pomalo uzbudljivo.

„Vau!“ uzviknuo sam. „Ovo je prestrašno!“

„Drži se čvrsto“, rekao je čovek pored mene uz osmeh. „Biće to turbulentna vožnja.“

Kako se turbulencija nastavila, pogledao sam kroz prozor i video munje kako sijaju u daljini. Bio je to lep i zastrašujući prizor u isto vreme. Mogao sam da osetim kako se avion naginje i okreće dok se pilot kretao kroz oluju.

„Ja ne znam za vas, ali mislim da je sve ovo što nam se dešava užasno!“ rekao sam osobi do mene.

„Da, definitivno jeste“, odgovoriio je. „Ali pilot zna šta radi. Bićemo dobro.“

Uprkos njegovom uveravanju, nisam mogao a da se ne osećam pomalo uplašeno. Ali u isto vreme, bio sam i uzbuđen zbog avanture koju proživljavam. Osećao sam se kao da sam deo nečeg posebnog, nečega što ne može svako da doživi.

Posle onoga što je izgledalo kao večnost, turbulencija je konačno splasnula i avion je počeo da se klizi kroz vazduh. Ispustio sam uzdah olakšanja i ponovo pogledao kroz prozor. Oluja je prošla, a nebo je bilo vedro i plavo.

„To je bilo neverovatno!“ uzviknuo sam. „Tako mi je drago što smo to prošli!“

„I meni“, rekao je uz osmeh čovek koji je sedio pored mene. „Leteti avionom je uvek avantura, zar ne?“

Ne bih da se ne složim sa njim. Letenje avionom je nezaboravno iskustvo, puno uzbuđenja, avanture i malo straha. To je nešto što ću uvek pamtiti i nešto što jedva čekam da ponovo uradim.