Izmišljene bajke – sastavi za 5. razred osnovne škole

Da li trebate da sastavite izmišljenu bajku, a ne znate kako? Da li vam nikako ne ide od ruke pisanje sastava? Ako je odgovor da, onda ste na pravom mjestu jer smo za vas pripremili, tj. izmislili i napisali tri bajke. Sastavi su namijenjeni učenicima petog razred osnovne škole.

Izmišljena bajka: Devojčice i čarobni pauk Božo

Nekada davno, u jednoj dalekoj, dalekoj zemlji, živele su dve devojčice po imenu Suzana i Slađana. Bile su najbolje prijateljice i volele su samo da se igraju i istražuju prelepu šumu koja je okruživala njihovo selo.

Jednog dana, dok su bile u šetnji, devojčice su naletele na čudnog, magičnog pauka. Imao je svetlucave srebrne noge i telo koje je sijalo mekom, zlatnom svetlošću.

Suzana i Slađana su se u početku pomalo plašile, ali je pauk delovao prijateljski i nežno. Predstavio se kao Božo i rekao devojčicama da je on vilinski pauk, koji ima moć da ispunjava želje.

Devojčice su bile začuđene i nisu mogle da veruju koliko sreće imaju. Dugo su razmišljale o tome šta žele najviše na svetu. Suzana je poželela prelepu haljinu princeze, dok je Slađana poželela čarobni štapić koji bi joj omogućio da baca čini.

Božo je pomoću svoje magije ispunio njihove želje, a devojčice su bile presrećne. Otrčale su nazad u selo da pokažu svoje nove kul stvari, a svi su bili zadivljeni prelepom haljinom i svetlucavim štapićem.

Od tada, Suzana i Slađana su provodile dane igrajući se oblačenja i koristeći svoju magiju da pomognu onima kojima je potrebna. Postale su najhrabrije i najljubaznije princeze u celoj zemlji, i svi su ih voleli zbog toga.

A Božo? Pa, magični pauk je ostao sa devojčicama i postao njihov najdraži prijatelj, pomažući im svojom magijom kad god im je to bilo potrebno.

Poslao: Jelena Ćustić, Jagodina

Sastav na temu izmišljanje bajke: Zemlja od šećerne vune

Jednom davno, u zemlji koja je bila u potpunosti napravljena od šećerne vune, živeo je dečak po imenu Dragiša. Dragiša je živeo u malom selu smeštenim u srcu polja šećerne vate i najviše je uživao u istraživanju slatkog, pahuljastog pejzaža.

Dragiša bi se svakog dana igrao i trčao kroz polja, valjajući se i prevrćući se u mekoj, pahuljastoj šećernoj vuni. Voleo je taj miris,  poput sveže pečenih kolačića. Pored toga uživao je u toplom osećaju pod nogama, koji ga je podsećao na meko, udobno ćebe.

Jednog dana, dok je bio u šetnji, Dragiša je naišao na čudno, magično drvo. Bilo je visoko i veličanstveno, sa granama koje su sezale do neba i lišćem koje je sijalo kao zlato.

Dragiša se u početku pomalo plašio, ali drvo je delovalo kao da mu neće nauditi. Predstavilo se kao Šušumiga i reklo Dragiši da je ono čarobno drvo koje ima moć da ispunjava želje.

Dragiša se zamalo nije upiškio od sreće kad je to čuo. Dugo je razmišljao o tome šta želi najviše na svetu. Konačno, poželeo je magičnu leteću metlu koja bi mu omogućila da leti kroz polja šećernog pamuka.

Šušumiga mu je ispunila želju, a Dragiša je bio presrećan. Popeo se na svoju novu metlu i vinuo se nebom, osećajući se slobodnim i divljim dok mu je vetar jurio kroz kosu.

Od tada je Dragiša provodio dane leteći i istražujući zemlju šećernog pamuka. Postao je najsrećniji i najpustolovniji dečak u celoj zemlji, i svi su ga voleli zbog toga.

A Šušumiga? Za to drvo se priča da je dobilo noge i da je sada negde vrlo vrlo daleko.

Poslao: Vanja Mišić, Kragujevac

Vještice Zloba i Dobra (izmišljene bajke) – pismena vježba za 5. razred

Jednom davno, u zemlji vilenjaka, živjele su dvije vještice – Zloba i Dobra. Zloba je bila dobra vještica koja je uvijek željela da pomogne svojim prijateljima i da koristi svoju magiju za dobro. Dobra je, pak, bila loša vještica koja je voljela da pravi probleme i da koristi svoju magiju za zlo.

Jednog dana, Zloba je krenula u šumu da skuplja ljekovite biljke za svoje čarobne napitke. Kada je prošla pored jezerca, ugledala je Dobru kako se igra sa vodenim vilenjacima.

„Šta radiš, Dobra?“ upitala je Zloba.

„Igram se,“ odgovorila je Dobra. „Ali, ne sa ovim glupim vilenjacima. Oni mi uopšte nisu zanimljivi.“

„Zašto ne pustiš vilenjake na miru?“ upitala je Zloba. „Oni su tako mali i nemoćni. Nemoj da ih maltretiraš. Zašto ih maltretiraš?“

„Zato što mi je dosadno,“ rekla je Dobra. „I radije bih da se igram sa nečim zabavnijim.“

Zloba je znala da je Dobra poznata po tome što je rado pravila probleme, pa se okrenula da ode. Ali Dobra nije htjela da je pusti.

„Gdje si krenula, Zloba?“ upitala je Dobra. „Zašto ne ostaneš malo sa mnom i zabaviš se?“

„Ne volim da se igram sa tobom, Dobra,“ rekla je Zloba. „Ti uvijek praviš nered i mučiš druge. Ja radije volim da pomognem i da koristim svoju magiju za dobro.“

Dobra se zločasto nasmijala. „Ti si tako dosadna, Zloba. Ne znaš da se zabavljaš. Pa dobro, ako nećeš da ostaneš sa mnom, onda ću da te začarati da mi se pridružiš.“

Zloba se uplašila kada je čula Dobrinu prijetnju. Ona je znala da Dobra ima jaku magiju i da bi mogla daa je začara. Ipak, Zloba nije htjela da se preda bez borbe. Ona je izvukla svoj čarobni štapić i bacila čaroliju svjetlosti i ljubavi na Dobru.

Dobru je Zlobina magija zatekla i zbunila. Izraz zbunjenosti i sumnje je prešao preko njenog lica i počela je da drhti. Polako, ali sigurno, tama u Dobrinom srcu je počela da se topi. Pala je na koljena i plakala, preplavljena emocijama.

Zloba se približila Dobri i nježno je zagrilila.

„Sve je u redu, sada je sve u redu“, šaputala je. „Još uvijek postoji dobro u tebi. Pusti ga da sija.“

I tako je bilo.

Poslao: Dragana Stanić, Zvornik