Dobro se dobrim vraća sastavi iz srpskog

Sastav iz srpskog jezika smo spremili za vas, sastav je Dobro se dobrim vraća. Pričitajte ove pismene i vidite Da li se zaista i uvek dobro dobrim vraća?

Sastav: Dobro se dobrim vraća

Dok sedim za svojim stolom, zureći kroz prozor u kišu koja lije, ne mogu a da ne razmišljam o istinitosti izreke „dobro se dobro vraća“. To je jednostavan koncept i životna filozofija, a opet onaj moto i istina koja se ponavljala iznova i iznova u mom životu.

Sećam se jednog posebnog incidenta koji se dogodio prošle godine, kada je moja najbolja prijateljica, Marija, prolazila kroz zaista težak period. Njeni roditelji su se upravo razveli, a ona se borila da se izbori sa emocionalnim posledicama razvoda roditelja njenih.

Jednog dana sam odlučila da je izvedem na sladoled da pokušam da je razveselim. Sedeli smo u ugodnoj maloj poslastičarnici, lizali svoje sladolede i razgovarali o raznim stvarima. Trudila sam se da joj budem podrška i oslonac u danima za koje znam da su bili izuzetno teški i stresni za nju.Kada smo pojele sladoled platila sam naše sladolede i otišli ​​smo. Nisam očekivala ništa zauzvrat za svoj mali čin ljubaznosti, podrške i prijateljstva, ali nekoliko dana kasnije Marija me je iznenadila prelepim buketom cveća.

„Samo sam htela da ti se zahvalim što si tako veliki prijatelj i što si uvek tu za mene“, rekla je, a oči su joj sijale od zahvalnosti.

Taj trenutak mi se urezao u sećanje, i to je samo jedan primer kako se dobro zaista vraća dobrim. Bilo da se radi o jednostavnom činu ljubaznosti, promišljenom gestu ili nesebičnom delu, čini se da je dobro kao snežna kula koja ide niz planinu, kada krene postaje nezaustavljiva i sve veća.

U današnjem svetu najlakše je biti negativan jer ima stvari koje nas tjeraju na to. Ali verujem da ako se trudimo da ne budemo negativni već da budemo dobri i činimo dobro, univerzum će nas nagraditi na načine koje nikada nismo mogli da zamislimo.

Dakle, sledeći put kada se budete osećali loše ili nesigurni u vezi dobrog i lošeg, setite se da se dobro vraća dobrim. Možda se to neće uvek dogoditi odmah, ali ne sumnjam da će vam se na ovaj ili onaj način vratiti, možda čak i kad se najmanje budete nadali.

Pismeni, tema: Dobro se uvek dobrim vraća

Bio je prelep letnji dan i grupa dečaka je odlučila da ode na pecanje na most koji se protezao preko gradske reke. Sunce je sijalo i voda je brzo tekla ispod mosta, i baš tu su se skupljale ribe, što ga čini savršenim mestom za opuštajući dan ovih malih ribolovaca.

Dok su sedeli na mostu, bacajući svoje uže u vodu, nisu mogli da ne osete osećaj radosti i drugarstva. Smejali su se i šalili jedni sa drugima, uživajući u jednostavnom zadovoljstvu što su zajedno i što se druže..

Ali njihov miran dan iznenada je prekinut kada se najmlađi od dečaka spotaknuo i pao sa mosta, strmoglavivši se u reku ispod. Ostali dečaci su užasnuto gledali kako se njihov prijatelj bori da ostane na površini u vodi koja se brzo kreće.

„O moj Bože, upao je! Neka neko uradi nešto!“ — viknu jedan od dečaka od straha.

Drugi dečak je razmišljao da skoči sa ivice mosta da bi spasao svog prijatelja, ali je most bio previsok i nije mogao da se odluči na skok, od straha. „Ne mogu mu pomoći, voda je suviše duboka, a struja prejaka! uzviknuo je.

Dečaci su vrištali i jaukali, njihov strah i panika su bili ogromni. Znali su da nešto moraju da urade, ali nisu znali šta.

Taman kada su počeli gubiti svaku nadu, niotkuda se pojavio čovek i skočio u reku. Snažnim zamasima vešto je plivao ka dečaku koji se mučio, uspevši nekako da stigne do njega uprkos jakoj struji.

Čovek je zgrabio dečaka i izvukao ga na bezbedno, izvukao ga je na obalu i davao CPR sve dok mali dečak nije iskašljao vodu koje se u velikoj količini nagutao boreći se da ostane na površini vode.

Dečaci su bili presrećni i laknulo im je kad su videli da je njihov drug pri svesti, a njihov strah se postepeno povlačio shvativši da će sve biti u redu sa njihovim drugom. Dok su se zahvaljivali čoveku što je spasao život njihovog prijatelja, dečak je još uvek drhtao od pretrpljenog šoka. Brzo su pozvali dečakove roditelje, koji su nedugo kasnije stigli na lice mesta.

Roditelji su bili preplavljeni emocijama, neopisivo zahvalni za čoveka koji im je spasao sina. Majka je plakala, a brižni otac je grlio čas sina, čas hrabrog čovjeka koji ga je spasio. Dečakovi roditelji kada ih je prošao prvobitni šok i kad su po milioniti put se zahvalili čoveku, razgovarali su s njim neko vreme, o njemu i njegovom životu.

Postalo im je vrlo brzo više nogo jasno da je čovek izuzetno dobra osoba, da je ispunjen ponosom i odlučnošću uprkos svim nedaćama finansijski i zdranstvenim koji su ga zadesile u životu. Živeo je u maloj, trošnoj kući koja je prokišnjavala kada je padala kiša, jedva je mogao da se izdržava.

Ali, dečakovim roditeljima je najvažnije od svega bilo što je taj hrabri čovek rizikovao sopstveni život da bi spasao njihovog sina. Znali su da moraju da urade nešto da mu se oduže, pa su odlučili da mu daju poklon.

Roditelji dječaka bili su imućani par, poznat po uspjehu u poslu i raskošnom načinu života. Uprkos svom materijalnom bogatstvu, bili su ljubazni i velikodušni ljudi, uvek spremni da pruže ruku pomoći onima kojima je potrebna. Kada je njihov sin pao u rijeku i kada ga je spasio čovjek, bili su preplavljeni zahvalnošću i znali su da moraju učiniti nešto da mu se oduže.

I u tom trenutku, roditelji dečaka su bili zaista srećni, neopisivo zahvalni čuveku koji je spasao život njihovom sinu. Znali su da njihovo bogatstvo i uspjeh ne znače ništa bez ljudi koje su voljeli pored sebe, i bili su odlučni da pokažu svoju zahvalnost na bilo koji način.

Stoga su odlučilikupiti spasiocu njihova sina lijepu, novu kuću koja je bila mnogo ljepša od njegove stare. Bio je to gest koji bi pokazao svu zahvalnost zbog onoga što je učinio, hteli su da dobro vrate dobrim. I dok su čovjeku davali ključeve njegovog novog doma, znali su da su učinili nešto dobro, nešto što će imati trajni utjecaj na njegov život.

Čovek je ostao bez reči, ganut tolikom dobrotom i velikodušnošću dečakovih roditelja. Nije mogao da veruje šta se dešava – od života u skučenoj, trošnoj kući prešao je u potpuno novu, udobnu kuću o kojoj nikada nije mogao sanjati.

„Hvala, hvala vam puno“, rekao je čovek, glas mu je bio ispunjen emocijama. „Ne mogu da verujem da se ovo dešava. Ne znam šta da kažem.“

Dječakovi roditelji su se nasmiješili i uvjeravali ga da ne mora ništa da kaže. Hteli su samo da mu se zahvale za ono što je uradio i da se postaraju da ima bolji život.

I tako se čovek uselio u svoj novi dom, zahvalan na ljubaznosti i velikodušnosti dečakovih roditelja. Bio je to podsetnik da se dobro zaista dobrim vraća i da sve akcije koje preduzimamo mogu imati efekat leptirovog zamaha krilima.

——————————————–

Da li su vam se svideli sastavi? Ostavite nam u komentarima vaše mišljenje o ovim sastavima i o tome koje bi još sastave želeli da napišemo za vas. Ukoliko su vam se svideli ovi radovi na temu Dobro se dobrim vraca onda pročitajte i druge radove na sajtu sastav.net jer imamo mnogo zaista kvalitetnih sastava.