Kako napisati sastav?

Bilo da vam je učitelj, nastavnik ili profesor zadao temu ili morate sami da je smislite, ponekad je vrlo teško napisati sastav. Retki imaju taj dar da im pisanje ide za rukom, tj. da sa lakoćom svoje misli prenose na papir. Većina se ipak muči da bi ono o čemu misli pretočila u reči, a potom i u tekst koji će da odgovori zadatku.

Najvažnije je da znate iz čega se sastav sastoji. Pored naslova, koji igra izuzetno bitnu ulogu, pismeni sastav mora da ima uvod, razradu i zaključak.

Pa da krenemo ispočetka…

Ako sami smišljate temu, bitno je da odaberete onu o kojoj nešto znate kako bi vam bilo lakše da o tome pišete. Sa druge strane, ukoliko vam je tema zadata, za početak morate da se potrudite da saznate o čemu se radi, tj. da se uputite u ono što tema podrazumeva.

Nešto je lakši posao kada unapred imate zadatu temu zato što ne morate da se mučite oko naslova. Ako, pak, naslov treba sami da smislite, dobro razmislite o tome kako u par reči da sažmete ono što imate da poručite čitaocu.

Naslov koji bi vas privukao da pročitate tekst može da bude dobra smernica i kada treba da date „ime i prezime“ sastavu koji će neko drugi da čita.

Pored toga što naslov u par reči čitaoca uvodi u temu, trebalo bi da bude zanimljiv i da podstakne na dalje čitanje.

Uvod

Svaki sastav mora da ima uvod. U njemu ćete u nekoliko rečenica, kao što mu i samo ime kaže, uvesti čitaoca u tekst, tj. temu kojom ćete se u nastavku baviti. Rečenice treba da budu jasne, a to ćete najbolje testirati ukoliko ih sami u sebi pročitate. Ako neku rečenicu ne razumete na prvo čitanje, to može da bude znak da je neće razumeti ni oni kojima se obraćate.

U uvodu možete da navedete glavne junake vaše priče, mesto radnje ili nešto što će osobu koja čita zainteresovati da nastavi čitanje.

Uvod se piše u jednom pasusu.

Razrada

U razradi se detaljno bavite temom. Da bi razrada bila dobra, bitno je da prvo napravite plan (kostur) i da ga se držite kako ne biste odlutali i time zbunili čitaoca.

Ovaj deo sastava je posvećen opisivanju likova, pejzaža, radnje, mesa događaja i slično. U njemu se bavite i osećanjima vaših junaka ili problemima sa kojima se susreću. Isto važi i ukoliko ste vi glavni junak svoje priče. Ne treba da se libite da deo onoga što vi osećate stavite na papir kako bi vas vaš čitalac bolje razumeo.

Razrada se sastoji iz više pasusa i uvek je možete obogatiti nekim ličnim stavovima i zapažanjima, što zavisi od teme koju ste odabrali ili koja vam je zadata.

Ipak, u ovom delu treba biti vrlo oprezan. Ako u sastavu analizirate delo ili nekog književnog junaka, ne treba da detaljno prepričavate radnju, nego da se potrudite da čitaocu prenesete svoje viđenje situacije o kojoj ste u priči, knjizi, pesmi ili romanu čitali.

Osim toga, trebalo bi da odaberete nekoliko delova tj. detalja koje smatrate bitnim i da se posvetite njihovom opisivanju i analizi. Nemojte da preterujete zato što ćete sa previše podataka ili opisa opteretiti i umoriti onoga ko čita vaš sastav.

Razrada se sastoji iz više pasusa.

Zaključak

Poslednji deo sastava je zaključak. U ovom delu teksta čitaocu ne govorite ništa novo, nego u par rečenica sažimate ono što ste u razradi detaljno opisali i izložili. Pravila nalažu da u zaključak treba da ima neku poentu, da prenese vašu poruku ili poruku priče tj. sastava koji ste pisali. Može da se sastoji više rečenica, ali nikako ne sme da bude duži od razrade.

Zaključak se piše u jednom pasusu.

Za kraj, evo nekoliko saveta za pisanje dobrog sastava…

• Informišite se o temi o kojoj pišete;
• Isplanirajte svoj sastav – napravite „kostur“ kako ne biste „lutali“ tokom pisanja i tako zbunili i sebe i čitaoca;
• Izbegavajte preduge rečenice i pasuse;
• Uvod, razradu i zaključak obavezno pišite u odvojenim pasusima;
• Ne ponavljajte iste reči – koristite sinonime;
• Služite se samo rečima koje razumete;
• Poštujte gramatička i pravopisna pravila.

Važno je važno da zapamtite još jednu stvar –  da biste znali lepo da pišete, trebalo bi da što više čitate. Čitajući, ne samo da proširujete svoje znanje i stičete uvid u razne teme, nego i povećavate fond reči kojima raspolažete. Dakle, što više čitate, lakše će vam biti da se izražavate, kako pismeno, tako i usmeno.